Pages Menu
TwitterRssFacebook
Categories Menu

Posted by on јун 7, 2011 in Bankarstvo | 2 comments

Neljubaznost bankarskih službenika

Danas imao jadan tipičan primer neljubaznosti bankarskog službenika. Danas svratio u Credit Agricole banci u Nišu da prijavim nove račune za plaćanje putem interneta (jer prilikom dobijanja e bankarstva recimo Halcom imaš mogućnost da novac transverišeš samo prema nekim javnim preduzećima kao što su Telekom, EPS, SBB i sl tj ono što se najčešće i plaća, što je i sa jedne strane razumljivo ako se gleda iz bezbednosnih razloga i sl) meni je potrebno da dodam još par računa na kojima vršim transfer.

evolucija bankar

Pošto bio u Nišu a bilo mi je bitno da obavim to kako bi inače kasnije plaćao, svratih do prve Credit Agricole ekspoziture u nadi da ću obaviti ovu formalnost. Izneo službeniku svoju želju odmah je usledilo čuveno pitanje (čuveno jer mi se ovo dešavalo i ranije za neke slične gluposti) gde ste otvorili račun (naravno nisam baš u toj ekspozituri gde sam i svratio) a ne nemožemo mi ništa da Vam pomognemo moraćete da odete do matične ekspoziture bio je odgovor.

Da li su banke toliko decentralizovane ili samo želja da se ne radi posao. Obzirom da sam imao prilike da jedem taj hleb nekoliko godina jako mi je poznato koliko je bitno da se klijentu uzadje u susret i odradi to što želi, naravno ukoliko je moguće. Pouzdano znam da nije problem ‚‚decentralizacije‚‚ banaka već samo filozofija prebaci posao na drugog i time banka dobija nezadovoljne korisnike zbog lenjost pojedinih službenika.

Sve pohvale za službenike tj bivše kolege koji rade i žele da rade svoj posao (čitaj za službenike koji su davno shvatili da od njih zavisi uspeh ili neuspeh) njih bi želeo da izuzmem iz ove kategorije NeLjubaznih bankarskih službenika.

Read More

Posted by on мар 10, 2011 in Bankarstvo | 2 comments

Provizije za uplatu u bankama nezanemarljive

Pre par dana se iznenadio kada sam registrovao automobil, radnik iz osiguranja me je uputio na upravu za trezor i da tamo izvršim uplatu jer za registraciju ima nekih 13 uplatnica koje mora da  se uplate a sve iz razloga plaćanja provizije. Kada sam uplaćivao primetih da na nekoj od uplatnici provizija je 3,00 dinara (slovima tri dinara) i upitao radnika da li je to zaista ta provizija na šta je on i potvrdio.

Juče pak imao jedno ‚‚negativno‚‚ iskustvo, otišao do banke da uplatim domen u iznosu od oko hiljadu dinara na šta me je šalterski radnik upozorio da je provizija za uplatu 120,00 dinara (da slovima stodvadeset dinara).

Ovo me je nateralo da malo istražim o čemu se tu zapravo radi. Drug koji radi u jednoj od banaka mi reče da je u oslednjih nekoliko meseci provizije za uplatu na šalterima banaka jako poskupele negde iznose i 150,00 minimalna provizija. Ukoliko plaćate recimo neku taksu reimo 50,00 din imajte u vidu da je moguće da će te je platiti možda i 200 dinara (50 +150 za proviziju).

Ovo je dobro sa aspekta korišćenja e banking usluge jer su provizije u ovom slučaju dosta manje ali da li smo stigli do te mere razvijenosti da možemoda govorimo o tome?

Ukoliko imate nameru da plaćate nešto nije loše da se raspitate kolike su provizije u Vašoj banci. Imajući u vidu da prosečno mesečno platimo oko 5 računa * 150 dinara 750 dinara mesečno samo na provizije. Dok recimo u pošti 5 računa * 30 dinara 150 dinara moram da priznam da razlika i nije zanemarljiva, da li smo uvek u prilici da imamo izbor gde nešto uplatiti je drugo pitanje.

Read More

Posted by on нов 14, 2010 in Bankarstvo | 2 comments

Nedalja štednje 2010

Kao i predhodnih godina od 31 oktobra pa do kraja novembra (u većinu poslovnih banaka) traje nedelja štednje ili akcija prikupljanja sredstava banaka. U Srbiji zadnjih godina novac koju si gradjani ostavljali u bankama je sve veći (2009 godine nešto više od 6,000,000,000.00 eur).  Već početkom oktobra neke od banaka su krenuli sa marketinškom kampanjom povodom nedelje štednje kada je zapravo najveće interesovanje gradjana za štednju upravo zbog kamata koju su u tom periodu nešto veće.

Napravio sam kratak uvid u trenutnu ponudu banaka po ovom pitanju. Ono što je očigledno je da su kamate ove godine generalno niže nego predprošle godine pa i prošle. Postoje banke koje nisu nešto drastično menjali kamate u nedelji štednje tj ostavili su kamate koje inače važe tokom godine i tu se kamate kreću oko 4-5% (pisaću kamate na godišnjem nivou i to za oroćenje na 12 meseci koje je po meni najadekvatnije jer se novac razoročava sledeće godine takodje u nedelji štednje i samim tim imate mogućnost da opet oroćite po povoljnijim uslovima, a ne na 7, 5 ili slično meseci, jer u ovom slučaju ste primorani da kada Vam istekne oročavate po trenutnim uslovima koju su obično nepovoljniji). Pomenuću AIK banku koja je po meni nedelji štednje pristupila maksimalno (što se tiče kamata kao i aktivnostima po tom pitanju, lansirala posebnu internet prezentaciju na adresi http://aikstednja.rs ) kamate je 7% na godisnjem nivou. Ostale banke su ponudili nešto manju kamatu koja se kreće od 5-6%.

Bitno je znati da porez na štednju u evrima iznosi 10% (2009 godine stednja je bila oslobodjena poreza) i biti obazriv na period oročenja neke banke daju kamatu 6,3% ali na oročenje na 6 meseci, zapravo posle šest meseci vi će te morati da oročite novac po nepovoljnijim uslovima i niste ništa dobili.

Zato ukoliko zelite da štedite u nekoj od poslovnih banaka dobro se informišite pre odlaska u banku :).

Read More

Posted by on окт 28, 2010 in Bankarstvo | 0 comments

MultiCard podizanje gotovine sa bankomata bez provizije

Nova usluga MultiCard (osnivači Asseco SEE bivši Pexim CardInfo i Algotech firme koje su lideri po pitanju IT usluga u bankarskom sektoru). Ovo je zapravo lep pokušaj da se banke rasterete dodatnih problema oko bankomata i slično tj da na ovaj način pokušaju da uštede resurse, pak sa druge strane klijenti bi dobili mogućnost da bez obzira na kom bankomatu podižu novac dobiju bez provizije (sadašnje provizije za podizanje novca sa bankomata druge banke odnosno banke koja nije izdala karticu sa kojom želimo da podignemo novac iznosi od 1 – 5% i sa odredjenim minimumom od zavisnosti od vrste i izdavaoca kartice). Za sada na sajtu MultiCard stoji da su tri banke članice, nadajmo se da će ovaj projekat zaživeti.

Read More