Zahtev za ponudu Android HTC telefona

Posle 5 punih godina vreme je da moja Nokia ode u zasluženu penziju, a ja se ponovim Android HTC telefonom (želja, recimo Desire S, Sensation i sl). 

Pošto nisam baš u mogućnosti (finansijskoj) da ostvarim svoju želju odlučih da otvorim post o tome i da pozovem operatere da pošalju svoje ponude.

Mogućnosti su da telefon platim do 15.000 dinara uz mesečnu predplatu 1.000-1.200 dinara. Ko pošalje najzanimljiviju ponudu prihvatam, na kontakt strani.

Za uzvrat nemogu puno toga da ponudim, ali mogu baner na ovom blogu (12 meseci), 3-5 postova o mogućnosti telefona kao i mreže, svaki drugi dogovor i sl.

Hvala svima na pomoći.

Blog Open 2011 iz mog ugla

.. da li kasnim sa ovim postom tj većina blogera je već napisala svoje utiske sa BlogOpen-a o predavačima energiji, druženju i sl. na linku Cyber Bosanka možete pročitati o samoj manifestaciji ali i naći dosta linkova od blogova koji su ispratili ovo fenomenalno dešavanje. Tako da ja neću pisati o predavačima i predavanja koja su bar prvog dana uglavnom bila na engleskom 🙁 što je po meni jedini nedostatak. Da budem jasniji nije problem što su predavanja na engleskom, ipak je to o internetu i jasno mi je da ako želite da se bavite ovim poslom engleski jezik je obavezan ali moram nešto i da zamerim, bilo bi ipak dobro da se organizatori za sledeću godinu malo pozabave ovim. Da li je ok da zbog 5-10 stranaca i to pedavača cela konferencija bude na engleskom a šta je sa ostalih 200 i kusur mislim da su ipak oni cilja grupa.

Ostalo je sve bilo fenomenalno moje zadovoljstvo je što sam upoznao Nedim-a Šabić-a zahvaljujući njemu sam zapravo i ja otišao na BlogOpen i još jednom želim da mu se zahvalim. Kada sam kod upoznavanja upoznao još puno predivnih osoba recimo Dragan Radović, čuveni DedaBor Vladimir Stanković, Walter Djordje Staniševski … Ostale nisam hteo da smaram a bilo je tu ljudi sa kime bih vrlo rado porazgovarao ali ‚‚…još će mo se mi videti… ‚‚ kao što kaže Balašević u pesmi Odlazi cirkus moram nešto da ostane i za neku sledeću manifestaciju tog tipa.

 

Osnovci bez informatike i u školsku 2011/12 godinu

… ili da dopunim bez obaveznog predmeta Informatika (ili bilo koji naziv za predmet koji bi ih uvodio u računarsku tehniku). Nedavno sam razgovarao sa jednim profesorom informatike koji predaje u osnovnoj školi koji mi je rekao da u osnovnoj školi Informatika je izborni predmet i to ne izborni kao recimo Veronauka (koja je obavezan izborni predmet) gde su učenici prinudjeni da se izjasne da li će Veronauku ili Gradjansko vaspitanje, već izborni kao recimo šah, košarka ….Neželim da iznosim informacije o tome koliko zapravo veroučitelji u toku školske godine održe časa, a za šta svakako primaju platu i to što je njima napravljen ustupak da sa srednjom školom mogu da predaju u osnovnim školama. Napomena nemam ništa protiv Veronauke ali samo budimo realni šta nam je potrebno i u kojim granicama.

Da danas je 01.09.2011 godine i osnovci danas polaze (neki se vraćaju) u svoje škole, prošle školske godine je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (sada digitalna agenda) imala odličan projekat Digitalna škola gde je blizu 3000 osnovnih škola dobilo potpuno opremljene informatičke kabinete. Potpuno mi je jasno i znam da nije svrha tih kabineta samo za informatiku već da i ostali predmeti mogu jako puno da se unaprede i približe učenicima. Ali da li zaista je Informatika kao predmet u osnovnim školama nepotrebna u 2011 godini? Da li je dovoljno to što deca od malih nogu igraju igrice i koriste društvene mreže, da li su oni informatički pismeni?

Da li je oglas za posao marketing?

Verujem da danas kada po nekim procenama ima nešto manje od milion nezaposlenih u Srbiji neke kompanije objavljuju oglase samo radi svoje promocije (ili ja grešim), ali moram da priznam da je ciljna grupa velika.

Svako ili bar većina koji poznaju „moderne tehnologije„ ili su završili škole u ovoj oblasti jako bi voleli da rade u nekoj od telekomunikacionoj kompaniji koja posluje u Srbiji. Pošto u Srbiji postoje tri ‘’jake’’ telekomunikacione kompanije (jednu ću odmah izbaciti, jer opšte poznato da se kod nje posao dobija preko knjižica – čitaj političkih) i da oglase za slobona radna mesta ne mogu baš da se vide često. Ostaju dve internacionalne kompanije koje rade sasvim lepo i koje kada postave oglas dobiju na hiljade aplikacija ljudi za rad kod njih. Naglasiću da verujem da rad u uspešnoj kompaniji nije nimalo lak i da baš zato što je i uspešna mora jako puno i naporno da se radi da bi to i ostala.

Ali moram da primetime da mi je malo neverovatno da za pojedine pozicije recimo Business Sales Representative, Account Manager, Consumer and SOHO Consultant i sl kako sve umeju da nazovu pozicije koje su pre svega prodajnog karaktera i pozicije kojima je jedan od glavnih ciljeva prodaja i promocija novih usluga i paketa, kao i komunikacija sa korisnicima, ne mogu da pronađu odgovarajuće osobe za rad kod njih već su primorane da skoro svakog meseca objavljuju oglase za ove pozicije. Da li zaista nemogu da pronađu kvalitetne ljude ili ljude koje prime ne zadovolje njihove zahteve ili ljudi odustaju kada se uvere koliko je teško i naporno raditi u takvim kompanijama?

Zašto sve ovo piše, i iznosim svoje mišljenje. Zato što i ja sam želim da radim kod njih ali u poslednjih godinu dana koliko sam freelenser i u stalnoj potrazi za poslom svakodnevno pratim oglase i mnogo puta nailazim da pozicije za radna mesta koja su bila otvorena i pre mesec dana, i pre mesec itd. Naravno pošto smatram da bih zadovoljnio njihove potrebe pre svega i zbog iskustva koje imam u prodaji i promociji proizvoda (doduše nešto drugačije usluge) ali ista ciljna grupa ljudi koji su zaposleni, samostalni privrednici, poznajem solidno i tehniku (što za većinu njihovih službenika koji rade u predstavništva ne bi mogao da potvrdim – više puta su mi demonstrirali neljubaznost i neprofesionalnost…) javljam se i šaljem svoje cv, motivaciona pisma, propratna pisma i šta sve izmisle da je potrebno.  Ishod tih mojih mailova koje sam poslao je i dan danas nepoznat tj samo dobijem auto responder da su moj mail primili i da ću biti obavešten. Svakako sam razuman da nisam idealni kandidat i da ne moram baš ja da budem izabran za tu određenu poziciju ali mi je malo neverovatno da zaista još nijednom ne ispunjavam njihove uslove bar za neku vrstu testiranja i sl.

Sve ovo naravno me je navelo na pomisao da kompanije oglase za posao postavljaju samo da bi promovisali svoju kompaniju (naravno ovo nije slučaj samo sa telekomunikacionim kompanijama) . Verujem da sam ovim svojim postom možda i stavio sebi još jedan od razloga zašto nisam kandidat za njih, ali nadaću se da oni ovaj moj mali blogčić ne čitaju 🙂 pa će možda i za mene biti šanse.

Društvene mreže NE udaljavaju ljude

Da društvene mreže (social networks) ne udaljavaju ljude već ih zbližavaju i tačka što se mene tiče. Muka mi je više da slušam o tome kako računari i internet pa samim tim i društvene mreže (jer su sada najpopularnije) stvaraju paralelne svetove udaljavaju ljude i sl gluposti šta radi onda televizija? Danas pročitao tekst koji daje nadu i mom razmišljanju. Zašto svi pričaju kako nas internet – društvene mreže udaljavaju, pa zar društvene u nazivu to ne demantuju.

Na svom primeru poznajući sebe sa mnogo poznanika nebih ostao u nekom bližem kontaktu zahvaljujuči baš tim društvenim mrežama to je suprotno kolege sa školovanja, prijatelji iz raznih perioda života, nepoznati prijatelji koje sam upravo zahvaljujući tim društvenim mrežama upoznao online, dokazuju da nas internet spaja a ne razdvaja.

Apsolutno se slažem i sa tim da treba imati meru (kao i za sve u životu) Balašević je na jednom koncertu ispričao dobru priču kako ga je deda vodio u podrum da sipaju vino u bokal i objasnio mu da u bokal može da stane 2dl sipao ti prosipao u njega će uvek stati 2 dl, to je ta mera. Tako je i sa društvenim mrežama mera ako imate meru i koristite koliko Vam je potrebno nema problema nećete biti usamljeni i odvojeni od sveta.

sličica je ‚‚pozajmljena‚‚ sa ovog sajta

Lako do posla u Srbiji

Pre par dana u emisiji Oko  na nacionalnoj televiziji čuo da je u Srbiji 700,000 nezaposlenih, i ja sam jedan od njih pa eto inspiracije za tekst.

 

kako upecati posao

Sticajem okolnosti evo već godinu dana sam slobodan po pitanju posla i naravno redovno (čitaj svakodnevno) se informišem o ponudama ali i dalje se samo informišem :(. Kada je 700,000 nezaposlenih nije ni iznenadjujuće, ali ok priznajem nema izgovora (kriza je, teško je) moram da se trudim i tačka. Ali da li je ok da se trudiš (da pratiš redovno sajtove za zaposlenje, da se redovno javljaš NSZZ, da sam ne gubiš vreme već da si u toku i da usavršavaš svoje znanje) definitivno nije. Mnogo je bolje cimati prijatelje poznanike i sl naravno ako si drug član samo može da koristi (lično čuo od par ljudi iz javnih preduzeća moraš da se učlaniš). Ok ja sam izabrao ovo prvo pa ako bude biće.

Neko zapažanje kada govorim o sajtovima za zaposlenje da većina firmi postavlja oglase zbog nekog marketinga (ili oni misle da je to marketing). Nisam samouveren ali da li zaista većina oglasa za koje sam se javio i ispunjavao uslove po pitanju stuke iskustva i sl nemogu ni da me udostoje da odgovore na mail da ne govorim o nekom pozivu ili testiranju sl. Za godinu dana bio sam na dva testiranja (Asseco SEE i Wurth) i dve firme (Telenor i Vip) su bar odgovorile na mail tj da su izabrale druge kandidate i itd. a ostali već za par dana postave opet isti oglas. Odlični su i oni sa svim tim oglasima na engleskom jeziku ipak je nama maternji jezik engleski kada se pogledaju oglasi svima su potrebni Recruitment Specialist, Front Officer, Customer Service Division Manager  i još milion drugih zanimanja za koje Vam treba analiza da skontate o čemu se tu radi, na ovu temu je lepo napisala Sandra Jakovljević na svom blogu.

Stanje po pitanju zaposlenja u Srbiji nije najbolje po svemu sudeći neće ni biti u nekom bliskoj budućnosti, zato želim puno sreće upornosti svim nezaposlenim (a želeli bi da promene status).

Lovačke-Priče sajt o lovu

Pa mogao bi da kažem da imam dobre simtome bolesti ‚‚startapisa‚‚ Posle nedovršenog sajta o smeštajnim kapacitetima u banjama Srbije pokrenuo još jedanu web prezentaciju o lovu, lovačkim pričama, lovačkim oglasima, udruženja i sl.
www.Lovacke-Price.com je krenuo sa radom pre nedelju dana i za sada iznenadjujuće (oko 1000 jedinstvenih posetioca prema google analytics-u) što sa jedne strane pomalo i iznenadjujuce za mene bez neke promocije i sl. Naravno ovo je još uvek sve početak videćemo kuda i na koji način će ovaj sajt da se razvija. Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim puno mom odličnom drugu koji zapravo i uredjuje sadržaj (ipak ja nisam lovac i ne razumem se u to) Nenadu Stankoviću bez čije pomoći ovo ne bi ni postojalo.

lovacke-price.com

Ukoliko ste lovac znate šta Vam je ciniti … lovačke priče bez laži. Lovacke-Price na Facebook-u i na Twitter-u

E zdravstvo u Srbiji?

Nadam se da Vi koji čitate ovo niste imali i nećete imati potrebe da osetite čari zdravstvene zaštite koji sigurno ne svojevoljno (zdravstveno osiguranje je obavezno po zakonu) plaćate.

Pre nekoliko dana sam imao potrebu da odem na pregled (pošto me je doktor uputio) u kliničkom centru u Nišu (verujem da je situacija manje više svuda slična).

O guzvi da ne govorim o tome da se knjižice primaju od 7:30 do 8:30h mislim da je besmisleno bilo šta reći. Otišao na vreme na svu sreču (što žnači predao knjižicu pre 8:00h) i ‚‚dobio broj 8‚‚ kasnije sam uvideo da to baš ničemu ne služi. I tako čekao čekao čekao čekao …. i oko 12:00h su me prozvali. Ok da kažem taj dan sam ostavio za to izdržalo se nekako. Ali da li to mora  baš tako?

Pa recimo šta bi falilo da sve ambulante domovi zdravlja budu umreženi (o tome se priča duže vreme i o e-kartonu) i recimo moj doktor ima mišljenje da bih morao da posetim nekog specijalistu ili sl on uvidom u plan te ustanove gde me upućuje dobija prvi slobodan termin meni odmah prenese da imam zakazano tog i tog datuma u toliko časova, ja odem završim za pola sata nema gužve u holu nema nervoznih sestri koje su besne na ljude što samo nešto pitaju itd. Kome ovo ne bi koristilo?

Ali mislim da je ovo ipak suludo pričati kod nas gde na neko snimanje zakazuju za recimo šest meseci (postoje i gori primeri) i onda se kod nas govori o e zdravstvu.

Šta posle osnovne stukovne studije?

Od 04.04.2011  sam i na papiru inženjer za elektronsko poslovanje :). Na Višoj elektrotehničkoj školi  (sadašnja Visoka škola elektrotehnike i računarstva) u Beogradu koju sam 2005 godine upisao smer elektronsko poslovanje i prošle godine u maju završio tj diplomira (priznajem jesam odužio ali samo diplomski rad što zbog posla što zbog drugih obaveza i po malo opuštanja:(). Kada sam upisivao 2005 godine pričali su nam kako je škola još tada pripremila planove po novom sistemu (tkz Bolonji) što u jednoj priči i jeste završio sam 6 semestra svi su ispiti bili jednosemestralni sakupljao poene (60 po godini) za sve prenete poene plaćao dodatno školarinu, birao predmete i kada tako pogledam to je i sada tako tj radili smo po novom sistemu. Medjutim diplome dopili po starom tj diplomu više elektrotehničke škole. Ovo je sa jedne strane i opravdano jer je škola dobila akreditaciju 2007 godine. Ukoliko želim diplomu Visoke škole elektrotehnike i računarstva morao bih da uplatim još 30.000 dinara (ništa bez plaćanja i na državnim školama) i to za još jedan diplomski rad i stručnu praksu koju bi morao da odradim u nekom firmi. Da li se ova investicija isplati? Na ovo pitanje ne’u mo’i da odgovorim.

Generalno mogu reći da sam jako zadovoljan školom i samom organizacijom (naravno ne i studenskoj službi koja bi mogla malo više da poradi na ljubaznost ali kako bi i bilo da je sve ok). Predmete kao i profesore koje sam imao zadovoljstvo da slušam imam samo pozitivne ocene za njih (i ja njih da ocenim :)). Da li sam naučio nešto? Nadam se da jesam, inače ne bih blogovao nebi pokrenuo sajt na internet bi gledao kao običan korisnik… Na ovo pitanje vreme će dati najbolji odgovor.

Nastavak školovanja recimo jedna od varjanti. Imajući u vidu da sam završio strukovnu školu ostaje mi da završim još specijalističke strukovne studije tj još 60 poena i to je to (ili onako kako sam ja razumeo novi sistem visokog obrazovanja).  Postoje varjante što je većina kolega i uradila prebacivanja na neki od privatnih fakulteta da bi dobili diplomu za kasniji upis nekih master studija i sl. Ali po meni ova varjanta je dosta komplikovana i nisam siguran da je najpametnije (sa moje tačke gledišta) što zbog troškova, izgubljenog vremena itd.

Postoje dve varjante specijalističkih stukovnih studija nastavak na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu po ceni od preko 130 000 dinara ili  na Visokoj tehničkoj školi stukovnih studija u Nišu po ceni od 80.000 dinara (ove cene su bile za prošlu 2010/2011 godinu) razlika u ceni nije zanemarljiva. Pojavljuje se mogućnost i na FON-u ali meni nejasno zašto i posle završene osnovne strukovne studije (180 poena) je potrebno da se polaže tkz transfer program 60 poena + specijalističke 60 poena što opet školovanje produžuje na 5 godina i 300 poena, ovo nisu master studije i sa strukovnim studijama na master ne bi trebalo moći da se ide.

Tako da iz gore iznetog  dileme postoje, šta je najpovoljnije i najoptimalnije treba dobro razmisliti jer su se i škole potrudile da zbune svoje buduće korisnike usluga.

Smeštaj u banji – novi portal

Ovih dana završio svoju ‚‚nišu‚‚ na adresi http://www.smestajubanji.com. Kažem nišu jer  zaista podstakao me je tekst Istoka Pavlovića o nalaženju mikro niše. Ideju o banjama u Srbiji imao sam i ranije ali sam se jedno vreme ‚‚plašio‚‚ da krenem sa tim, ipak posle čitanja i analize trenutnog stanja na internetu u Srbiji po pitanju oglasa za smeštaj  (privatni smeštaj, sobe apartmani) u banjama odlučio da pokrenem nešto ovako.

pocetna strana www.smestajubanji.com

Prezentacija trenutno ima nešto više od pedesetak upisa nadam se će ih uskoro biti jako više u trinest banja u Srbiji. Cilj mi je da okupim ljude koji imaju smeštajne kapacitete na jednom mestu, da i i besplatno objave svoje oglase (trudiću se da budu dostupne sve neophodne i kvalitetne informacije o smeštajnom objektu fotografije email adresa brojevi telefona i sl).  Naravno da bi imao bar nekog podstreka za dalje unapredjivanje ovog sajta morao sam da napravim i ponudu za one oglašivače koji žele da se predstave sa nešto više detalja i sl.

Posetioci će moći da komentarišu sve upisane oglase i da prenose svoja iskustva ukoliko su koristili njihove usluge, takodje omogućeno je deljenje (Share, Like  i sl) putem socijalnih mreža. Planirao sam i pokretanje blog-a ali još uvek nisam prikupio dovoljno sadržaja za pokretanje ali ovo mi je svakako u planu.

Nadam se da će prezentacija http://www.smestajubanji.com pre svega koristiti posetiocima kao i oglašivačima i da će na jednostavan način omogućiti dobijanje  informacija o nekom smeštajnom objektu u banji.

Poželjne su konstruktivne kritike :). Evo malo pogodnosti za čitaoce prvih tri komentatora dobijaju po jedan premium paket za oglašavanje u trajanju od godinu dana, pa očekujem Vas na SmestajUbanji.com.